Новости

Teorijski i književnokritički razgovori

16.12.2017

 

Projekat "Kulturološke književne teorije i srpska književna kritika" organizuje Teorijske i književnokritičke razgovore u biblioteci Instituta za književnost i umetnost, u sredu 20. decembra 2017. u 12 časova. Tim povodom Ivan Milenković održaće predavanje na temu Paradoksi autobiografske proze (Prust, Bernhard, Knausgor).

Autobiografska anamneza pretpostavlja identifikaciju. Šta se, međutim, tu identifikuje i s čim? Pretpostavlja se da je u igri identifikovajne pisca sa sopstvenim životom, pri čemu je pisanje proces, ili sredstvo identifikacije. Ali identifikacija pretpostavlja makar dva entiteta da bi uopšte bila identifikacijom: neko ja, ili formu identifikacije, s jedne strane, i ono što se identifikuje (život) kao sadržinu, s druge. Problem nastaje kada upravo ono što pridolazi, dakle ja, konstituiše sadržinu koja bi trebalo da prethodi tome ja da bi se uopšte pokrenuo proces identifikacije. Početak petog poglavlja knjige Žaka Deride Jednojezičnost drugog (1996) mogao bi se ovako parafrazirati: autobiografska anamneza pretpostavlja ne identitet, već nedovršivi, beskonačno fantazmatski proces identifikacije. Kakva god da je priča o povratku sebi, na sebe, u sebe, to vraćanje kući sopstva – bilo da je to nekakva odiseja ili Bildungsroman – na koji god način da se fabulira konstituisanje sopstva, ono autos, ipse, uvek se zamišlja da onaj koji piše, ili ona koja piše, već ume da kaže ja. Identifikujući modalitet već mora da bude obezbeđen jezikom i u jeziku.

Polazeći od deridijanske igre ovo izlaganje nudi nekoliko paradoksa: paradoks činjenica (tumačenje dolazi pre činjenica), paradoks tvrdnje (ne postoji tvrdnja da je nešto činjenica jer ta tvrdnja, činom tvrđenja, samu sebe dovodi u pitanje), paradoks porekla (genealogija kao potraga za poreklom pokazuje da poreklo ne postoji), paradoks identifikacije (postoji samo identifikacija u jeziku).

Ivan Milenković (1965), filozof i prevodilac. Bavi se savremenom francuskom i političkom filozofijom. Pored filozofskih i književnoteorijskih tekstova koje objavljuje u stručnim publikacijama u zemlji, regionu i inostranstvu, redovno piše za beogradski nedeljnik Vreme i povremeno dnevnik Filozofski fragmenti objavio 2011. godine. Sa francuskog preveo desetak knjiga savremenih francuskih filozofa. Urednik je filozofske biblioteke beogradskog izdavača Fedon. Radi na Trećem programu Radio Beograda.