Кратак опис:
У књизи Светлост из пепела: Холокауст и књижевност феномен Холокауста први пут jе у српској култури прегледно, студиозно и акрибично сагледан у најширем ракурсу,
од теоријских фундамената до целокупног хуманистичког хоризонта који подразумева
више различитих перспектива. Међу њима литерарна је средишња, док све остале –
историјска, антрополошка, социјална, естетичка и филозофско-теолошка – из ње произлазе
или ка њој теже.
Овакав интегративни методолошки приступ феномену Холокауста
поседује и своју
наративну димензију: структура научне монографије одговара безизлазним круговима
Дантеовог Пакла. Све назначене перспективе, односно контексти, обухватају средишњи,
литерарни, унутар кога је издвојен посебан део о драми Небески одред (1956) Ђорђа
Лебовића и Александра Обреновића. На тај део надовезују се поглавља о другим
Лебовићевим драмама посвећеним искуству Холокауста, као и о његовим причама и
незавршеном роману Semper idem. Драма Небески одред, тематизујући моралну „сиву
зону“ логораша примораних да раде у крематоријумском постројењу, a у књижевној
критици препозната као прекретничка (посебно у контексту српске драмске књижевности),
представља особену хронолошку вододелницу у корпусу дела о Холокаусту – како
нефикционалних сведочанстава и мемоара, тако и фикционалних жанрова попут романа,
прича, драма, поема и песама.
Питања која происходе из литерарног контекста, нарочито она која се
тичу
феноменолошких разматрања логорског страдања, с посебном пажњом размотрена су у
делу монографије посвећеном филозофско-теолошком промишљању могућности њиховог
одговора. Монографија тако оличава теоријску и дисциплинарну вишестраност и
вишеперспективност, залазећи у области људског духа које у српској науци о
књижевности, као и у другим научним дисциплинама које се дотичу или могу дотаћи теме
Холокауста, до сада нису биле довођенe у везу.
Широк је и распон литературе наведене у монографији – од књижевних
и културних извора до историјских, филозофских, теолошких и других дела. Теоријски
ставови нису само тематски издвојени и резимирани по различитим аспектима Холокауста,
нити само поткрепљени тезама и цитатима из најразличитијих извора, укључујући и
књижевне, већ су и међусобно сучељени. Тако монографија почива на подразумеваном
унутарњем дијалогу, односно агону, кад је реч о „проклетим“ или „коначним“ питањима
смисла човека, света и Бога, сагледаним из перспективе Холокауста. Сва та питања
надовезују се и на питање природе и смисла саме књижевности у суочавању са злом које настоји да тематизује и прикаже
упркос теоријској немогућности приказивања и да осмисли упркос етичкој неумесности осмишљавања.
Преузмите садржај
зборника