News

Теоријски и књижевнокритички разговори

16.12.2017

 

Пројекат "Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика" организује Теоријске и књижевнокритичке разговоре у библиотеци Института за књижевност и уметност, у среду 20. децембра 2017. у 12 часова. Тим поводом Иван Миленковић oдржаће предавање на тему Парадокси аутобиографске прозе (Пруст, Бернхард, Кнаусгор).

Аутобиографска анамнеза претпоставља идентификацију. Шта се, међутим, ту идентификује и с чим? Претпоставља се да је у игри идентификовајне писца са сопственим животом, при чему је писање процес, или средство идентификације. Али идентификација претпоставља макар два ентитета да би уопште била идентификацијом: неко ја, или форму идентификације, с једне стране, и оно што се идентификује (живот) као садржину, с друге. Проблем настаје када управо оно што придолази, дакле ја, конституише садржину која би требало да претходи томе ја да би се уопште покренуо процес идентификације. Почетак петог поглавља књиге Жака Дериде Једнојезичност другог (1996) могао би се овако парафразирати: аутобиографска анамнеза претпоставља не идентитет, већ недовршиви, бесконачно фантазматски процес идентификације. Каква год да је прича о повратку себи, на себе, у себе, то враћање кући сопства – било да је то некаква одисеја или Bildungsroman – на који год начин да се фабулира конституисање сопства, оно autos, ipse, увек се замишља да онај који пише, или она која пише, већ уме да каже ја. Идентификујући модалитет већ мора да буде обезбеђен језиком и у језику.

Полазећи од деридијанске игре ово излагање нуди неколико парадокса: парадокс чињеница (тумачење долази пре чињеница), парадокс тврдње (не постоји тврдња да је нешто чињеница јер та тврдња, чином тврђења, саму себе доводи у питање), парадокс порекла (генеалогија као потрага за пореклом показује да порекло не постоји), парадокс идентификације (постоји само идентификација у језику).

Иван Миленковић (1965), филозоф и преводилац. Бави се савременом француском и политичком филозофијом. Поред филозофских и књижевнотеоријских текстова које објављује у стручним публикацијама у земљи, региону и иностранству, редовно пише за београдски недељник Време и повремено дневник Филозофски фрагменти објавио 2011. године. Са француског превео десетак књига савремених француских филозофа. Уредник је филозофске библиотеке београдског издавача Федон. Ради на Трећем програму Радио Београда.