News

Теоријски и књижевнокритички разговори

26.5.2017

 

Пројекат "Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика" организује Теоријске и књижевнокритичке разговоре у библиотеци Института за књижевност и уметност, у среду 31. маја 2017. у 12 часова. Тим поводом др Амра Латифић oдржаће предавање на тему Руски авангардни експеримент: опера Победа над сунцем, ослобађање уметничке форме.

Победа над сунцем је прва футуристичка опера изведена у Петрограду 1913. године. Либрето за оперу је написао Алексеј Кручоних, пролог је написао Велимир Хлебњиков, музику је компоновао Михаил Матјушин, а декор је креирао Казимир Маљевич. У оквиру сценске поставке, први пут јавно је представљен Црни квадрат Казимира Маљевича. Опера Победа над сунцем је приказана у свој својој интермедијској и интердисциплинарној сложености суочавања различитих уметничких метода и стратегија са утопијским визијама новог света. Матјушин кроз музичку дисонантност дефинише оперу као побуну против старог романтизма, либретиста Кручоних поставља анархични трансрационални заумни језички експеримент, а сценографију Маљевич изводи кроз редукована и аналитичка визуелна решења, која ће касније постати основа за развој супрематизма. У поетици нове, ослобођене уметничке форме, која у опери представља нови свет, језичка теорија и пракса заума као нереференцијална гласовна/словна поезија, приближава се беспредметном сликарству, односно радикалној визуелној апстракцији раног супрематизма. Ова опера на експериментални, ексцесни и радикални начин показује један од првих покушаја авангардног интердисциплинарног повезивања више уметничких стратегија и дисциплина.

Проф. др Амра Латифић је рођена 1980. године у Београду. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за руски језик и књижевност и на Факултету драмских уметности у Београду, на Катедри за глуму. Докторирала је на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду, на Катедри за теорију уметности и медија. Назив докторске дисертације: „Постмодерна интерпретација интердисциплинарних теорија и праксе руске и совјетске авангарде од 1910. до 1932. године”. Објавила је књиге Парадигме руске авангардне и постмодерне уметности, . Преводила је са руског језика бројне чланке и текстове Михаила Епштејна, између осталог и његову књигу Сола аморе. Поред осталог, аутор је поглавља у оквиру енциклопедије Историја уметности у Србији XX век: „Балет у Народном позоришту од 1900. до 1937. године“, потом, „Transgression of Utilitarian Speech in Bakhtin’s Speech Practise and the Trans-rational Experiment”, in: European Theories in Former Yugoslavia, Cambridge Scholars Publishing, итд. Редовно је запослена на Факултету за медије и комуникације на Универзитету Сингидунум у Београду, као ванредна професорка на предметима Авангардна критика модернизма, Визуелне комуникације, Перформанс итд.