News

Теоријски и књижевнокритички разговори

16.3.2017

 

Пројекат "Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика" организује Теоријске и књижевнокритичке разговоре у библиотеци Института за књижевност и уметност, у среду 22. марта 2017. у 12 сати. Тим поводом Др Ђурђина Шијаковић са Етнографског института САНУ у Београду oдржаће предавање на тему Снага (у) рањивости: Еурипидово искуство жене у неколико слика.

За стања страдалништвa и пропасти и осећањa патње и бола, као стожерних елемената античке трагедије, нарочито је била отворена жена у оном смислу ка ком се кретала античка грчка концептуализација жене: жена је перципирана као ирационално, емотивно, крхко, поводљиво биће, отворено и незаштићено. Женска патња је виђена као транспарентна.

Особито танано чуло за жену и женску душу имао је велики трагедиограф Еурипид. Еурипидова жена је, наравно, фиктивни лик, али жена у драми припада истом семантичком пољу које је образовало атинско друштво; она припада тексту богатом значењима које чланови друштва препознају и разумеју.

Др Ђурђина Шијаковић ће у свом предавању кроз призоре из неколико Еурипидових трагедија испитати различите аспекте женске рањивости и потенцијале те рањивости, као и рафинираност пишчевог осећаја за животни и уметнички капацитет ових драмских тренутака.

Др Ђурђина Шијаковић (Никшић, 1985) дипломирала је 2009. на Oдељењу за Класичне науке на Филозофском Факултету Универзитета у Београду и на истом oдељењу је докторирала 10. 05. 2016. на дисертацији „Патња жене у Еурипидовим трагедијама“. Од 2010. запослена je у Етнографском институту САНУ у Београду. У истраживањима обједињује теме из области класичних наука, хеленске књижевности, антропологије антике, културне антропологије, театрологије, родних студија. Нарочито се занима за религијске, друштвене и културне институције у класичној Атини, феномен античког грчког театра и његову рецепцију у савременом позоришту, филму и књижевности, те антрополошко тумачење античке грчке уметности (са нагласком на керамику), уз посебно интересовање за родну перспективу.