News

Научни скуп Часопис Жена данас (1936 – 1940)

7.12.2015

 



Научни скуп посвећен „првој серији“ часописа Жена данас (1936–1940), који се одржава у Институту за књижевност и уметност у Београду, следи истраживачки концепт и започети низ конференцијске и зборничке обраде појединачних часописа на институтском пројекту Улога српске периодике у формирању књижевних, културних и националних образаца (Историја српске књижевне периодике, Историја српске књижевне периодике прве половине 20. века), у оквиру којег је посебно обрађен тзв. међуратни период (Српска авангарда у периодици, Сто година Српског књижевног гласника, Књижевни север (1925–1935), Часопис Нова Европа 1920–1941, Часопис Руски архив 1928–1937 и култура руске емиграције у Краљевини СХС/Југославији, уз одговарајуће библиографије часописа).

Часопис Жена данас представља богат извор за проучавање значајног и динамичног друштвеног, културног и књижевног тренутка друге половине 30-их година 20. века, не само у југословенском већ и у интернационалном контексту (прилози Габријел Дишен, Агнес Смедли, Дороти Томпсон и других). Покренут на иницијативу Комунистичке партије Југославије у илегали, а као феминистичко гласило, Жена данас је имала задатак, поверен Митри Митровић и Добрили Карапанџић, да под маском феминизма и паралено са идејама еманципације жена пропагира антифашизам и пацифизам, односно комунизам. Конципирана тако да не само освоји већ и просвети што ширу читалачку публику, Жена данас је (поред тема карактеристичних за женску периодику: еманципација, педагогија, медицина, мода) велики простор посветила књижевности и другим уметностима. У њој су неговани кратка прича и поезија, преводна књижевност (Е. Петров, Чехов, О. Вајлд), књижевна критика, ликовна критика, ликовни прилози (илустрације Паулине Сударски; цртежи Цуце Сокић; репродукције радова Кете Колвиц и актуелних српских сликарки) и технике фотоколажа и фотомонтаже (о чему је већ писала М. Тодић), позоришна критика и филмска критика. У часопису су сарађивали књижевници О. Давичо, А. Вучо, Ћ. Сијарић, Р. Зоговић, М. Жицина, Ј. Билбија, Д. Максимовић и други, поред данас мање познатих ауторки. Захваљујући сегменту посвећеном причама читалаца/читатељки, и рубрици у којој редакција образлаже те прилоге, али и редовној књижевној критици, часопис Жена данас пружа и повлашћен поглед на формирање покрета социјалне литературе, односно поетике социјалистичког реализма. Циљ научног скупа Часопис Жена данас (1936–1940) и зборника радова који ће из њега произићи јесте да истражи и објасни историјски контекст односно друштвену условљеност овог периодика; његову улогу у еманципацији жена и развоју феминистичких идеја у Југославији; допринос који је оставио на пољу књижевности; књижевне, ликовне, позоришне и филмске критике; његово место у развоју медијске културе; његов данашњи значај у култури памћења у којој је и сам часопис свесно учествовао.

Преузмите програм скупа