News

Преводилачка радионица у Тршићу

22.9.2014

 

Трећи пут за редом у знаменитом месту Тршић од 15. до 24. септембра одржава се Летња школа културне историје, српског језика и превођења, у којој се окупило дванаест студената србистике са десет универзитета из шест европских земаља – Аустрије, Беолрусије, Енглеске, Италије, Пољске и Русије. Овај заједнички пројекат Центра за културу „Вук Караџићˮ из Лознице, Института за књижевност и уметност из Београда и Музеја језика и писма из Тршића одвија се у години обележавања два важна јубилеја – 200 година од објављивања Вукових дела Писменице сербскога језика и Мале простонародне славеносербске пјеснарице, и 150 година од смрти Вука Стефановића Караџића.

Материјал који се ове године преводи са српског језика на белоруски, енглески, немачки, италијански, пољски и руски доноси слику превођења и рецепције српске народне књижевности на страним језицима у 19. веку и поставља Вука Стефановића Караџића раме уз раме са његовим савременицима Јоханом Вофгангом Гетеом, Јакобом Гримом, Леополдом Ранкеом, Терезом Албертином Луизом фон Јакоб-Робинсон, Александром Сергејевичем Пушкином, Измаилом Ивановичем Срезњевским, Пјотром Ивановичем Кепеном, Адамом Мицкијевичем, Оскаром Колбергом, Александром Брукнером, Албертом Фортисом, Николом Томазеом, Заријаном Даленга-Хадаковским, Јаном Чачотом, Јаном Баршчеуским, Џоном Баурингом и Валтером Скотом. Овакав концепт програма симболично урамљује „портретˮ Вука Стефановића Караџића као почасног грађанина света, како га је 1984. године прогласио УНЕСКО.

Са српског језика на белоруски преводи Зарина Жамојцина са Државног белоруског универзитета у Минску, на енглески Ребека Рајт са Универзитета у Нотингему, на италијански Лаура ди Марко и Адриана Пиа Руси са Универзитета „Габријеле Данунциоˮ у Пескари, на немачки Валери Леополд и Нина Крагер са Универзитета у Бечу, на пољски Агата Скупин са Универзитета „Никола Коперникˮ у Торуњу, Маја Маћковјак са Универзитета „Адам Мицкијевичˮ у Познању, Наталија Сивак са Универзитета у Гдањску и Лукаш Бушке са Шлеског универзитета у Катовицама, на руски Надежда Иванова са Државног универзитета у Петрограду и Александра Чиварзина са Московског државног универзитета „Ломоносовˮ.

Са циљем популаризације и промоције српске књижевности и културе на иностраним катедрама на којима се српски језик проучава као страни пројекат преводилачке радионице и програм усавршавања студената осмислила је и покренула Драгана Грбић из Института за књижевност и уметност која и менторским руководи са радом ових студената.

Пројкат је интердисциплинарно конципиран, тако да студенти поред предавања из културне историје и лингвистичких анализа текста, знања проширују и учешћем у додатним специјалистичким радионицама какве су, на пример, читање старих ћирилских рукописа, радионицама традиционалних вештина – калиграфије и ткања, као и учешћем у перформасима у којима се на начин близак младим људима „репродукујуˮ стари обичаји и обреди. Ове године ће у склопу отварања изложбе кустоскиње Музеја језика и писма, Ане Чугуровић, „Обасјаност невидљивогˮ студенти бити у прилици да се упознају са начином израде и обредном употребом свећа у области Јадра. Посебан акценат је стављен на обредну употребу ратарских свећа које као јединствен пример овог обреда постоје само у манастиру Троноша, а које студенти могу видети сваке године приликом планинарског излета од Вукове куће до манастира. Од посебне важности је да млади студенти по повратку на своје катедре пронесу глас о овом обичају јер су ратарске свеће стављене на листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије и као такве ће у наредном периоду бити кандидоване за Унескову листу нематеријалне културне баштине.

Као посебан вид популаризације и промоције српског језика и културе у иностранству овај пројекат даје предност мултимедијском представљању сарджаја. Отуда су се изложбе, које пружају могућност да се садржај поред писане речи представи и пратећим аудио-визуелним материјалом и пружи доживљај и живе речи, показале као најзахвалније за живописну представу језика.

Као резултат рада Преводилачке радионице 2012. године објављене су публикације о Тршићу на седам језика, а 2013. године преведена је стална изложбена постава Музеја језика и писма „Српско писмо и језик кроз историју ˮ ауторке Дајане Ђедовић која је у оквиру обележавања прошлогодишњег јубилеја 1150 година словенске писмености приказана на најважнијој славистичкој манифестацији – Међународном конгресу слависта у Минску. У оквиру обележавања Вукових јубилеја ове године та изложба је гостовала на катедрама за славистику универзитета у Бечу, Петрограду и Халеу, а у току јесени и зиме предстоје гостовања у Хамбургу, Риму, Торину и Лондону.

Ове године студенти су видели изложбу „Вукова путовањаˮ аутора Мирослава Терзића која је у оквиру 81. Вуковог сабора отворена у Музеју Јадра у Лозници, а на стране језике се преводи изложба истог аутора „Вук и њеови савременициˮ, која је други део сталне поставке Музеја језика и писма у Тршићу.

Програм овогодишње Летње школе српског језика и превођења затвара се 24. септебра завршном радионицом са студентима и дигиталном пројекцијом изложбе „Српско писмо и језик кроз историјуˮ на шест језика у оквиру међународне манифестације Дани европске баштине која се ове године релизује под називом „Језик и писменостˮ у Музеју Иве Андрића, а у сарадњи са Музејем града Београда. Летњу школу језика и превођења ТРШИЋ 2014 подржали су Град Лозница и Министарство културе и информисања.