Предачка мелодија Алека Вукадиновића

Александар Јовановић и Светлана Шеатовић Димитријевић

Предачка мелодија Алека Вукадиновића

Издавач:

Институт за књижевност и уметност / Требиње : Дучићеве вечери поезије
Београд, 2014.

Ознаке:

УДК 821.163.41.09-1
ISBN 978-86-7095-211-9
COBISS.SR-ID 207904524


Кратак опис:

Почетком деведесетих година Новица Петковић је у Институту за књижевност и уметност из Београда засновао пројекат Поетика српске књижевности, и то је био један од најсрећнијих тренутака у развоју српске науке о књижевности. Заштитни знак овог пројекта су тзв. мали зборници посвећени песницима који су уносили дах новине у нашу поезију прошлога века. Они чине једну од наших најутицајнијих и књижевно научно најрепрезентивнијих едиција.

У окриру едиције до сада су проучени песнички врхови савремене српске поезије, од Јована Дучића, Милана Ракића, Диса, Симе Пандуровића, преко Момчила Настасијевића, Оскара Давича, Милана Дединца. до Васка Попе, Бранка Миљковића, Миодрага Павловића, Ивана В. Лалића, Јована Христића, Љубомира Симовића, Матије Бећковића, Милована Данојлића.

Сада је пред нама најновији зборник научних радова Предачка мелодија Алека Вукадиновића. Ово је осамнаести зборник радова у оквиру пројекта поетичких истраживања Поетика српске књижевности, а пети у циклусу „Смена поетичких парадигми у српској књижевности 20. века: национални и европски контекст“. Истовремено, ово је пети зборник посвећен савременом српском песнику, а шести који су заједички објавиле Дучићеве вечери поезије из Требиња са Институтом за књижевност и уметност.

Предачка мелодија Алека Вукадиновића кроз 20 научних радова и додатак ''За поетички прилог'', са поетичким исказима песника Алека Вукадиновића, доноси нова тумачења овог савременог песника и драгоцене текстове који ће бити основа и за будуће анализе.

Зборник је подељен на пет поглавља. У предговору Александра Јовановић доноси опште поетичке одлике, а потом у првом поглављу пишу Јован Делић, Петар Пијановић, Светлана Шеатовић Димитријевић, Горан Радоњић, Александар Јерков и Марко Недић о општим поетичким особинама Вукадиновићеве поезије. У другом поглављу су радови посвећени појединачним проблемима Вукадиновићеве поезије о којима пишу Саша Радојчић, Слађана Јаћимовић, Персида Лазаревић Ди Ђакомо, Бранко Вранеш, Зорана Опачић и Марко Аврамовић. Треће поглавље чине два специфична рада посвећана језику и стиху у Вукадиновићевој поезији и ту су текстови Александра Милановића и Сање Париповић. Четврто поглавље представљају компаративни радови који се усмеравају на фолклорно наслеђе, али и везе са Винавером, Настасијевићем, Валеријем и Тагором у текстовима Љиљане Пешикан Љуштановић, Андреје Марић, Недељке Перишић, Јелене Новаковић и Мине Ђурић. У петом поглављу су сабрани поетички текстови самог песника као прилог будућим тумачењима.

За назив зборника уредници су узели је синтагму предачка мелодија. Не само због тога да би се направио благи терминолошки искорак у односу на Настасијевићеву матерњу мелодију, него да би се показала и природа модерног песника према националној традицији. Наиме, када се јавио, Алек Вукадиновић се доживљавао као апартан песник, без много сличности не само са својим савременицима, него и са својим претходницима. Међутим, перспектива из које је ова поезија посматрана, мењала се захваљујући његовим новим књигама и мноштвом разноликох сигнала (емпиријских, културолошких, поетичких, итд) расејаних по њима, али захваљујући, такође, развоју наше поезије и новим књижевноинтерпретативним увидима. Временом се све више поглед тумача и читалаца преносио са површине књижевног живота ка дубини књижевног развоја. Што се првом погледу чинило апаратним и случајним, другом се чинило да је већ у великој мери припремљено књижевним развојем.

У песничкој верикали, на коју се наслонио Алек Вукадиновић, већ су уграђена поетичка искуства наших песника, од Ђорђа Марковића Кодера до Десимира Благојевића, од Момчила Настасијевића до Васка Попе, од Станислава Винавера до Бранка Миљковића. Кроз ове песнике, али и непосредно из наше велике народне књижевности, у Вукадиновићевим стиховима чујемо древни језик нашега предања, његов бруј у басмама, враџбинама, бројаницама, пословицама: „Каква је то горка, тамна и тешка мелодија, и како лековита. Као да је од искона боравила у некој тами, запечаћена, па сад, ето, пробила. Ја сам то место из ког њена тама веје“ – рећи ће песник у „Белешкама уз књигу Кућа и гост“, али коју деценију касније, са појачаном самосвешћу.

Зборник радова Предачка мелодија Алека Вукадиновића предстваља веома значајан допринос тумачењу савремене српске поезије у националном и компаративном контексту. Посебан значај овог зборника у односу на досадашња тумачења је прецизна научна усмереност свих аутора, богата теоријска литература и научни искорак у поимању поезије Алека Вукадиновића са поетичих, културолошких и компаративних аспеката. Та поезија је веома дуго била појам херметичности, а овим зборником сe показује богатство националне и европске литерарне традиције која је нашла своје место у Вукадиновићевом делу.

Зборник радова Предачка мелодија Алека Вукадиновића доказује сложеност сaвременог српског песништва, али и зрелост тумача, од најмлађих до најстаријих у овој колективној научној монографији да се веома инспиративно, прецизно и научно утемељено носе са најкомпликованијим оствaрењима српске књижевности.

Кључне речи: