Српска књижевна критика и културна политика у другој половини XX века
Тематско-проблемски зборник

Милан Радуловић

Српска књижевна критика и културна политика у другој половини XX века<br />
Тематско-проблемски зборник

Издавач:

Институт за књижевност и уметност
Београд, 2013.

Ознаке:

ISBN 978-86-7095-197-6
COBISS.SR-ID 202041868


Кратак опис:

Српска књижевна критика и културна политика у другој половини XX века четврти је зборник тематско-проблемских радова посвећених проучавању српске књижевне критике у Институту за књижевност и уметност.

У првом зборнику, Прилози за историју српске књижевне критике, објављеном 1984. године, публиковано је 19 обимних студија. У њима су проучена схватања и појам критике у српској књижевности; представљени су видови и облици критике у књижевној периодици; осветљена су нека специфична књижевна питања којима су се бавили најистакнутији српски критичари; назначене су теоријске основе и философске димензије књижевне критике. Ови радови представљају својеврсне (мета)критичке коментаре едиције „Српска књижевна критика“. У тој едицији – коју је засновао Предраг Палавестра, а уређивали је и у њој сарађивали најзначајнији савремени критичари, теоретичари и историчари српске књижевности – објављено је у периоду 1975–1995. година 25 обимних томова српске књижевнокритичке прозе, од њених почетака у последњим деценијама XVIII века до средине XX столећа. У едицији су сабрани, систематизовани и валоризовани сви токови и видови књижевног мишљења у српској новијој култури. Едиција „Српска књижевна критика“ доврхуњена је у великој научној синтези Историја српске књижевне критике 1768–2007. Предрага Палавестре, коју је 2008. године објавила Матица српска.

Други зборник, Историја и теорија српске књижевне критике (2009), у целини је посвећен критичком осветљавању научне методологије, културне идеологије и аксиологије у Палавестриној Историји. У овом узорном научном дијалогу о отвореним књижевно-историјским и теоријско-методолошким питањима у проучавању српске књижевне критике учествовало је 27 данашњих научника свих генерација: Иво Тартаља, Светозар Кољевић, Душан Иванић, Марко Недић, Милица Мустур, Жарко Рошуљ, Милан Радуловић, Миодраг Матицки, Радован Вучковић, Мирослав Егерић, Светлана Велмар-Јанковић, Мирјана Д. Стефановић, Владислава Гордић-Петковић, Бојан Ђорђевић, Светлана Милашиновић, Сања Златковић, Игор Перишић, Татјана Росић, Стојан Ђорђић, Бојан Јовић, Милан Орлић, Радомир В. Ивановић, Станиша Тутњевић, Александра Манчић, Милена Стојановић, Златоје Мартинов, Милош Ђорђевић. Аутори студија у овом Зборнику највише научних питања и критичких примедби упутили су Палавестриној систематизацији српске књижевне критике у другој половини XX века, његовим анализама културних и идеолошких процеса у том добу и, посебно, критичким оценама појединих савремених критичара. Детаљнија елаборација научних питања отворених у овом зборнику садржана је у два наредна тематско-проблемска зборника.

Трећи зборник, Српска књижевна критика друге половине XX века – Типолошка проучавања (2012), бави се отвореним питањима научне систематизације и типологизације критике из друге половине прошлог столећа, дакле оног корпуса грађе која није обрађена у едицији „Српска књижевна критика“. У Зборнику је публиковано 16 опширних студија у којима су теоријски осветљени критеријуми типологизације и периодизације књижевне критике и синтетички обрађени основни видови српске књижевне критике у другој половини прошлог столећа: естетичка, психолошка, компаратистичка, научна, стваралачка, преводилачка књижевна критика. Ове студије представљају допринос и путоказ за наставак едиције „Српска књижевна критика“, односно за научно обрађивање и презентовање српске књижевне мисли друге половине XX века.

У тематско-проблемском зборнику радова Српска књижевна критика и културна политика у другој половини XX века осветљен је историјски хоризонт и скицирана културна идеологија српског друштва у другој половини прошлог столећа као иманентан, унутарњи а не само спољашњи контекст српске књижевне критике. У овом и претходном зборнику постављене су научне координате у којима ће, кад се стекну услови, бити настављена израда едиције „Српска књижевна критика“. Овде су дати и портрети неких – не свих – критичара чији ће радови бити објављени у наредним томовима едиције.

Двадесет и пет научних студија објављених као предговори књигама у едицији „Српска књижевна критика“, више магистарских теза и докторских дисертација о појединим критичарима или о књижевној критици претходних епоха, осамдесет и осам студија публикованих у четири тематско-проблемска зборника радова посвећена проучавању књижевне критике, значајан су допринос научном осветљавању природе, смисла и улоге књижевне критике у српској култури. Тај допринос истовремено је и подстицај да се поново покрене системски рад на едицији „Српска књижевна критика“.

Кључне речи: