Песничко дело и мисао о поезији Милована Данојлића

Јован Делић и Драган Хамовић

Песничко дело и мисао о поезији Милована Данојлића

Издавач:

Институт за књижевност и уметност : Филолошки факултет Универзитета у Београду : Дучићеве вечери поезије
Београд : Требиње, 2013.

Ознаке:


Кратак опис:

Зборник радова са научног скупа одржаног у 5–7. априла 2012. у Требињу изашао је у заједничком издању Института за књижевност и уметност, Филолошког факултета Универзитета у Београду и Дучићевих вечери поезије из Требиња. Реч је о петнаестом зборнику у едицији поетичких истраживања српске књижевности, са пројекта који је засновао проф. др Новица Петковић, а сада га води проф. др Јован Делић.

Зборник, који су уредили Јован Делић и Драган Хамовић, садржи 27 текстова наших савремених тумача поезије из Србије, Црне Горе и Републике Српске, као и из Италије. Као додатак зборнику, Данојлић је, на предлог уредника, написао опширни експлицитно поетички прилог.

У зборнику радова Песничко дело и мисао о поезији Милована Данојлића заступљени су следећи аутори: Јован Делић, Ђорђије Вуковић, Драган Хамовић, Ранко Поповић, Миодраг Матицки, Слађана Јаћимовић, Александар Милановић, Сања Париповић, Марко Аврамовић, Светлана Шеатовић Димитријевић, Јана Алексић, Предраг Петровић, Бранко Летић, Ристо Тубић, Петар Пијановић, Јован Љуштановић, Валентина Хамовић, Зорана Опачић, Недељка Перишић, Јелена Панић Мараш, Андреја Марић, Мина Ђурић, Оливера Радуловић, Горан Радоњић, Соња Веселиновић, Персида Лазаревић ди Ђакомо и Бранко Брђанин.

Радови су распоређени у пет поглавља. Први чине текстови који сагледавају Данојлићеву поезију као целину, али фокусирају и неке проблемске аспекте њене поетике: есејистички рад, поетичку еволуцију, поетику пејсажа, питање критичке свести, опреку завичаја и туђине, песниково језикотворство и врсте песничких облика које користи и модификује.

Радови у другом поглављу усредсређени су на поједине збирке, односно песничке целине, од дебитантске збирке Урођенички псалми до засад последње збирке епиграма. На примерима изабраних збирки, аутори су бавили раном поетиком, егзистенцијалном позицији појединца, односу између родног и страног простора, тематским комплексом бекства и облицима хумора и ироније као средствима умног и моралног ангажмана.

Треће поглавље зборника о поетици Милована Данојлића запремају радови о дечјој, односно наивној поезији овог аутора, којом се и теоријски озбиљно бавио, посебно важним за модерни поетички контекст: питање граничности поменутог жанра, феномен игре, концепт наивне песме у песничкој пракси, поступак карактеризације ликова, као и Београд и доживљај природе.

Преводилачки рад и компаративне везе између Данојлићеве поезије и песника које је преводио чини тематски домен радова четвртог поглавља. Разматрана су прожимања са римском лириком, са Клоделом, Паундом, као и поетика превођења, али и стваралачки приступ превођењу сценског језика Шекспира.

Данојлић је, у петом поглављу, изложио своја искуства о општим питањима поезије, песничкој техници, дечјој песми, превођењи, о поетској прози, схватању језика и стила.

Поред уобичајене научне апаратуре уз сваки текст, зборник је опремљен и именским регистром.

Кључне речи:

поезија, поетика, српска поезија 20. века, књижевност за децу, компаративна проучавања, поетика преводилаштва